уторак, 01. август 2017.

ZDRAVSTVO

Zakoni teokratske države, vezano za zdravstvenu zaštitu, upravo imaju za cilj da spreče propast stanovništva svoje države i da omoguće njegov zdravstveni i svaki drugi napredak. Zato su zakonom muževima data velika ovlašćenja, ali se od njih traži i velika odgovornost. Kada smo govorili o zakonima o porodici, videli smo da sinovi i kćeri ne mogu da se žene i udaju bez dozvole svojih roditelja (koji su slobodni) ili staratelja (ako im roditelji nisu slobodni). U demokratiji to nije slučaj. Demokratski zakoni dozvoljavaju svakome da sa svakim ulazi u polne odnose, a ako dođe do rađanja bolesnog deteta, ili ako roditelji napuste dete, demokratska država “preuzima brigu” o tom detetu. Kakva je briga napuštene dece u demokratskim društvima ne treba da govorimo, jer je u pitanju sramota najgoreg ranga, kako od uslova u kojima ta deca žive, tako do uslova pod kojima zaposleni u tim ustanovama rade.

Takođe, zakoni demokratskih država dozvoljavaju ubistvo nerođene dece ili abortus. Ne treba biti mnogo informisan pa shvatiti da se u demokratiji dozvoljavaju, i čak promovišu, svi oblici uništenja čovekovog zdravlja i ubijanja ljudi. U svetlu strašnih posledica prihvatanja demokratije i njenih zakona vezano za porodicu, ne treba da čudi što je u teokratskom društvu uvedena smrtna kazna za kurvarstvo. Drugim rečima, osobe koje bez dozvole roditelja ili staratelja ulaze u polne odnose, dakle, ne poštuju instituciju braka, bivaju kažnjeni smrtnom kaznom. Svako ko je razuman lako će uočiti da je posledica kurvarstva smrt - tako što se ili nerođena deca ubijaju putem abortusa, ili se rođena deca prepuštaju na milost i nemilost destruktivnom demokratskom sistemu obrazovanja i “brizi” države, i tako od njih nastaju pravi satanisti - nemilosrdni i bezobzirni ljudi koji su spremni da počine svaki oblik zločina i kriminala zarad sticanja novca i karijere u ovom svetu.

Poveriti na čuvanje novac kriminalcima, neradnicima i razbojnicima je prava katastrofa, ali poveriti nečije zdravlje kurvarima i neradnicima, to je mnogo veća katastrofa. Ako se nemoralnom čoveku dopusti da radi šta želi (kao što je to dopušteno u demokratiji), on će najpre uništiti svoje zdravlje i pod dejstvom raznih droga koje su dostupne na tržištu postaće prava tempirana bomba gde god se pojavi. Da li će ubiti nekoga zbog malo novca koliko mu je potrebno za flašu alkoholnog pića ili dozu heroina, ili će silovati nekoga, ili nešto treće, veoma je teško predvideti. Zakoni teokratije sprečavaju mogućnost da neko od sebe napravi ubicu, razbojnika i silovatelja. Kada se porodični odnosi i zakoni uspostave pravilno, onda se svi problemi brzo i lako rešavaju. Teokratski zakoni vezano za zdravlje insistiraju na odgovornosti na nivou porodice. Zdrava porodica je rasadnik zdravih ljudi. Sa ovako postavljenim zakonima, ne samo da će svaki pojedinac paziti na svoje zdravlje, nego će paziti sa kim ulazi u brak, jer su posledice ulaska u brak sa bolesnom osobom katastrofalne. U teokratiji ne postoji “zdravstveno osiguranje” već postoji “zdravstvena odgovornost”. Onaj ko narušava svoje zdravlje snosiće posledice svojih pogrešnih odluka. Ne samo da će u samom startu biti sankcionisan od strane glave porodice, staratelja ili šire zajednice, nego će morati da snosi troškove svog lečenja ili eventualnog narušavanja tuđeg zdravlja.

To takođe znači da vozači motornih vozila snose odgovornost ako vozeći nekoga povrede. U teokratiji oni ne mogu da se “osiguraju” kao što je to moguće u demokratiji. Njihovo osiguranje jeste njihova odgovornost za svoje zdravlje i zdravlje drugih ljudi. U slučaju nesreće ili povrede, onaj koji je izazvao nesreću moraće da plati sve troškove štete koju je izazvao.

Svrha teokratskih zakona i teokratskog državnog uređenja jeste sprečavanje stravične manipulacije ljudima i širenja bolesti i smrti koji se danas čine zarad nečijeg bogaćenja ili uživanja u tuđoj nesreći. Činjenica je da je biološko oružje mnogo efikasnije nego nuklearno ili konvencionalno, jer se njime uništavaju ljudi, dok infrastruktura (zgrade, mostovi i dr) ostaje sačuvana. Zvuči neverovatno, ali ako pogledamo na koji se način bolesti danas šire po celom svetu teško je oteti se zaključku da neko svesno radi na uništenju čovečanstva. Postoji termin - “održivi razvoj”, kojim se želi naglasiti da na planeti Zemlji živi previše ljudi i da je neminovno smanjiti ljudsku populaciju - po nekim izjavama čak do jedne milijarde. Na taj način će, navodno, biti dovoljno resursa za preostali deo ljudske vrste.

Da li se scenario “održivog razvoja” zaista primenjuje na današnjem čovečanstvu, možemo testirati na pitanju side. Tri grupe ljudi su odgovorne za skoro sve slučajeve side u svetu. U pitanju su homoseksualci, narkomani i oni koji menjaju partnere. Možemo uočiti da skoro 80% svih slučajeva side se javlja kod homoseksualaca i narkomana, dok čak oko 60% svih slučajeva se javlja kod homoseksualaca. Poznato je da je do pre nekih 40 godina homoseksualizam smatran teškim psihijatrijskim poremećajem i bolešću, a onda je Udruženje američkih psihijatara skinulo ovu bolest sa liste psihijatrijskih bolesti i proglasilo je “normalnom pojavom”. Taj zaključak je ubrzo prihvatila i Svetska zdravstvena organizacija, da bi danas u svetu postojale samo retke zemlje koje takvo tumačenje nisu odobrile.

Vidimo da je homoseksualizam jedan od opasnijih oblika širenja smrti među ljudima. Ako bismo malo dublje ušli u analizu ove bolesti videli bismo da je homoseksualizam jedna od najopasnijih bolesti koja može da zahvati jedno društvo. Svako normalan može lako da zaključi da to što rade homoseksualci je suludo, bolesno i nenormalno, ali o kakvoj se bolesti radi možemo takođe videti na osnovu izveštaja ubistava koje počine homoseksualci. Svaki ubica zna da postoji nekoliko vitalnih tačaka na čovekovom telu koje, ako se povrede, može nastupiti smrt. Dovoljan je jedan ili nekoliko udaraca u neku od tih vitalnih tačaka da bi nastupila smrt, i većina ubistava je obično opisana na takav način. Međutim, istraživanja pokazuju da kada ubistvo izvrši homoseksualac, žrtva po pravilu pretrpi veliki broj teških udaraca, kao što je preko 35 udaraca nožem, kasapljenje i slično.

U teokratiji je za homoseksualizam, kao i slične pojave (kao što je sodomija - polni odnos sa životinjama, i dr) propisana smrtna kazna. Sa druge strane, homoseksualni lobi je najmoćniji lobi u demokratskim društima i on kontroliše skoro sve političare, medije, policiju, vojsku i zakonodavna tela. Zato ne treba da čudi što je “demokratija” lepši naziv za “satanizam” koji sprovode najagresivniji promoteri ovog destruktivnog koncepta.

Zakoni teokratije sasecaju u korenu svaku pomisao na ovakav vid destrukcije, i brzo i efikasno eliminišu svaku mogućnost širenja smrti na ovakav način. Ovde treba reći da se usled nezdravog i destruktivnog načina života rađaju deca sa određenim negativnim sklonostima. Neka deca imaju sklonost ka nekim bolestima, kao što su alkoholizam, srčana oboljenja i dr, dok se neka muška deca rađaju delimično isfeminizirana, a neka ženska deca delimično muškobanjasta. Važno je istaći da “sklonost ka bolesti” ne znači automatski i predodređenost da neko mora da oboli od određene bolesti. Lek za svaku lošu sklonost postoji, a to je razvijanje pozitivnih navika, tako da niko ne može imati opravdanje za svoj nemoralan i destruktivan život.

Нема коментара:

Постави коментар