уторак, 01. август 2017.

ZAŠTO TEOKRATIJA?

Za razliku od životinja koje se udružuju u zajednice kao što su krdo, čopor, jato, roj i dr, jedna od zajednica u koju se ljudi udružuju jeste država. Ova zajednica je potrebna da bi se stvorio adekvatan ambijent za normalno funkcionisanje pojedinaca i porodica, odnosno da bi se obezbedili uslovi za stvaranje dobrih ljudi. Zakonima koje uspostavlja, država bi trebala da kao svoju najvišu vrednost postavi čoveka i učini sve da on bude zakonom zaštićen, da sve njegove pozitivne tendencije budu podstaknute, a sva destruktivna ponašanja budu maksimalno onemogućena i sankcionisana. Čovekov život i njegovo zdravlje trebali bi da budu najveća briga ljudske zajednice koja se zove država.

Iz istorije vidimo da su mnoge države veoma često bile pod kontrolom nemoralnih ljudi, što je za posledicu imalo potpuni kolaps država i istrebljenje i nestanak čitavih naroda i civilizacija. Nekada je glavni uzrok propadanja države i naroda bila nehigijena (kao što je to bio slučaj sa civilizacijama Maja i Inka), usleg čega su nastupile razorne i opustošujuće bolesti, a nekada je država propadala zbog nesavesnog korišćenja prirodnih resursa (kao što je to bio slučaj sa Grčkim i Rimskim carstvom). U nekim slučajevima država je bila toliko slaba, a narod toliko propao i postao oslabljen, da su različiti osvajači zauzimali državu, a nekada potpuno istrebljivali narod u njoj.

Generalno, postoje dva načina kako država može da propadne:

1. Kada narod toliko duhovno i fizički degradira da kontrolu nad državom nasilno preuzmu kriminalci i okrutni ljudi, čiji je smisao života uživanje u sebičnim i destruktivnim oblicima zadovoljstva, a sve na štetu njih samih i naroda sa kojim manipulišu. Nekada su takvi destruktivni vladari i njihovi pomagači iz redova domaćeg naroda, a nekada je u pitanju strani okupator.

2. Viši i mnogo opasniji način propadanja države jeste kada kriminalci i mafija ubede narod da je za njegovo dobro da bude pod okupacijom i ropstvom. U tom slučaju, kriminalci se predstavljaju kao dobrotvori, i na veoma moćne i razrađene načine prikazuju ropstvo i destruktivan način života kao nešto primamljivo i dobro.

Gore navedena dva oblika propadanja države, i naroda koji u njoj živi, može se lepo opisati eksperimentom sa žabom (koja predstavlja narod) i loncem (koji predstavlja državu; voda u loncu predstavlja stanje u državi). Ako bismo žabu stavili u lonac sa vrelom vodom, ona bi želela da iskoči iz njega (na sličan način kao što narod koji je svestan da je država pod okupacijom želi da izađe iz tog stanja). Ali, ako bi žabu stavili u lonac sa hladnom vodom, a onda vodu polako zagrevali do tačke ključanja, žaba bi bila skuvana u loncu, a da ne bi ni osetila šta joj se desilo (u pitanju je opis drugog oblika propadanja države, kada narod nije svestan šta mu se dešava, već “uživa” u sopstvenom uništenju).

Ljudi su tokom istorije organizovali različite oblike državnog uređenja, i kao po pravilu, sve te države su propadale prema jednom od dva gore navedena obrasca. Međutim, postojali su retki slučajevi jakih i naprednih država u kojima su ljudi napredovali i pozitivno se razvijali u svakom pogledu, a stope kriminala i nemorala su bile svedene na minimum ili ih nije bilo. Takva društva su bila uređena po modelu koji zovemo “teokratija”, zato što su funkcionisala po zakonima koje je Tvorac dao u Bibliji (reč“teokratija” potiče od grčkih reči: “teos” - Bog, “kratos” - vladavina). Drugim rečima, Bog je vladao takvom državom jer su ljudi prihvatali zakone koje je On objavio čoveku.

I kao što u fizičkom svetu postoje tačno utvrđeni zakoni koji su uspostavljeni od strane Onoga koji je stvorio ovaj svet, tako i u duhovnoj sferi - sferi ljudskog života i međuljudskih odnosa postoje tačno utvrđeni i precizni zakoni pomoću kojih čovek može ostvariti svrhu svog postojanja i doživeti najviše domete sreće. I ove zakone je uspostavio isti Onaj koji je stvorio ovaj svet i čoveka da u njemu živi. 

Нема коментара:

Постави коментар