уторак, 01. август 2017.

ROBOVLASNIŠTVO

Koncept roba u teokratiji se razlikuje od koncepta roba koji se najčešće koristi u savremenom svetu. Reč “rob”, na jeziku Biblije označava čoveka koji radi za drugoga i tako od njega zavisi (hebrejska reč “eved” - “rob”, potiče od hebrejskog glagola “laavod” - “raditi”). Dakle, rob u teokratiji nije neko ko je vezan lancima i koga muče teškim fizičkim poslovima. U pitanju je muškarac koji nije u stanju da brine o sebi i ko živi u nekoj vrsti kućnog pritvora. O njemu brine neki drugi muškarac, ali ga u isto vreme podstiče, i ako treba prisiljava, da zdravo živi i radi. Krajnji cilj teokratskog koncepta ropstva jeste da se robovi osposobe da budu slobodni i da počnu da brinu o sebi i svojoj porodici.

Žena i deca muškarca koji je postao rob takođe žive u sličnim uslovima kao i njihov suprug i otac. Oni za svoje postupke odgovaraju staratelju, odnosno muškarcu koji je preuzeo brigu nad njihovom porodicom. Staratelj ima sva ovlašćenja nad porodicom koja je ropstvu, uključujući i pravo da primenjuje sve vrste kaznenih mera prema neposlušnim robovima. Podrazumeva se da staratelj za svoje postupke odgovara bratstvu i široj zajednici. Blaži oblik ropstva je kada muž šalje svoje dete ili ženu da rade za drugoga, da bi se tako prehranio i sačuvao od potpunog potpadanja pod starateljstvo druge osobe. Naravno da je ponižavajuće biti rob, i ta vrsta poniženja bi trebala da bude naročiti motiv i muškarcima i ženama da nikada ne dođu u to stanje - muškarac bi trebao da se osposobljava da bude u stanju da bude muž, a žena da bude dovoljno mudra i sposobna da izabere slobodnog muškarca za muža i tako izbegne status robinje, uključujući i to stanje za svoju decu.

Savremeni koncept demokratije veliča svaki oblik ropstva, a muškarci koji dostignu najviši nivo u hijerarhiji robova (kao direktori, upravnici, poslovođe i slično) veličaju se kao “uspešni preduzetnici” i “ljudi od ugleda”. Kao i svim drugim robovima, i ovim “uspešnim” muškarcima robovlasnički sistem vaspitava (čitaj “zaglupljuje”) decu i od njih pravi još veće robove nego što su njihovi očevi, a njihove žene zakonom o braku stavlja u poziciju koja je iznad pozicije muža. Žene ovih robova mogu da rade šta žele u životu i da za to nikome ne polažu račune. Što su više nemoralnije i destruktivnije, to će biti više promovisane u društvu kao “napredne” i “savremene”. Ukoliko se neka od njih posveti rađanju i vaspitavanju dece, biće ismejavana kao “mašina za rađanje dece”, “glupa domaćica” i slično. Zaista je sve dijametralno suprotno u teokratiji i demokratiji. Teokratija podstiče slobodu i preuzimanje odgovornosti, i pedagoški deluje prema onima koji su robovi, da bi ih podstakla da postanu slobodni, dok se u demokratiji agresivno i napadno promoviše svaki oblik ropstva, a sloboda pojedinaca i porodica se zakonom zabranjuje i gazi.

Нема коментара:

Постави коментар