уторак, 01. август 2017.

PORODICA

Zdrava porodica proizilazi iz bračne zajednice koju formiraju slobodan muškarac i žena. Kao slobodne i osposobljene individue za brigu o sebi i ulaganje u stvaranje najvećeg bogatstva - dobrih ljudi, muškarac i žena se udružuju u ovoj uzvišenoj misiji. Ulaskom u brak, slobodni ljudi odlučuju da ulažu u svog supružnika jer jedino na taj način mogu ostvariti svrhu i cilj slobodnog braka. U slučaju da je jedan od supružnika slobodan, a drugi nije, potencijali porodice se rapidno smanjuju. Osobe koje nisu slobodne, ulaze u brak i stvaraju porodicu iz sebičnih razloga - da se onaj drugi iskoristi i da se od njega nešto oduzme. Sebične osobe najčešće ulaze u brak obećavajući jedno drugom nešto što ne mogu da ispune, što se već u prvim danima braka jasno pokazuje. Takav brak i porodica najčešće postaju izvor velikog nezadovoljstva, jer neslobodni supružnici ne mogu da izbegnu sve obaveze koje iz braka proizilaze (a koje bi želeli da izbegnu), a u slučaju raspada takvog braka ostaju nagomilani problemi koji veoma često doživotno zagorčavaju život bivšim supružnicima.

Ono što predstavlja najveću obavezu neslobodnim supružnicima jesu njihova deca kojih po svaku cenu žele da se reše. Kao neslobodne individue, oni su preokupirani zadovoljavanjem svojih bezbrojnih destruktivnih prohteva i želja, koje doživljavaju kao životno važne potrebe. Oni jednostavno nemaju želju da nekoga obraduju i da se posvete stvaranju dobrih ljudi. Oni nisu upoznati, i ne žele da znaju, da sva ekonomska, duhovna i ostala blaga proizilaze od dobrih ljudi iz najbližeg okruženja. U nameri da se svoje dece što brže otarase, prepuštaju ih nemilosrdnom i destruktivnom robovlasničkom sistemu koji preko obaveznog sistema obrazovanja i savremenih načina zabave na sve moguće načine uništavaju i degradiraju njihove ljudske potencijale. Krajnja posledica je odrastanje bezobzirne dece koja su potpuno pod kontrolom nemoralnog društvenog sistema i koja postaju izazivači najvećeg stresa svojim roditeljima. U slučaju slobodnih porodica situacija je potpuno drugačija. Dve ili više složnih slobodnih porodica čini bratstvo i zajedničkim delovanjem povećavaju svoje individualne i porodične potencijale. Viši oblik ujedinjenja porodica i bratstava jeste država.

Zakoni o porodici proizilaze iz ciljeva teokratije. Da bi se sačuvali ljudski životi u nenormalnom i ratnom okruženju koje postoji na našoj planeti, kao i da bi se omogućilo stvaranje, razvoj i vaspitanje slobodnih, dostojanstvenih i zdravih ljudi, potrebni su adekvatni zakoni. Treba istaći da je prva linija fronta u savremenom ratovanju - ona na duhovnom nivou, i da se najveći gubici i žrtve stvaraju na duhovnom planu. Danas smo svedoci stravičnog duhovnog genocida koji se sprovodi nad skoro svim narodima ovoga sveta, a posledica tog duhovnog uništenja se reflektuje kao kasnije fizičko uništenje kroz bolesti, ratove, samoubistva i dr. Odgovornost za sve glavne tokove dešavanja u ovom svetu nose muškarci. Svaki muškarac bira da li će se izgraditi da bude slobodan, i da kao slobodan čovek postane muž, odakle proizilaze drugi oblici odgovornosti (ali i najviši oblici sreće u životu), kao što su odgovornost supruga, oca i čoveka koji odlučuje o važnim pitanjima u zajednici. Slobodni muškarci se povremeno okupljaju na posebnim mestima, zvanim “skupštine”, gde razgovaraju, savetuju se, zajednički proučavaju zakon, rešavaju praktič- ne probleme zajednice, zajednički se mole i dr. Muškarci koji izaberu da ne budu slobodni, ustvari odbijaju da preuzmu odgovornost za svoj život, kao i za život svoje porodice. U stvari, neslobodni muškarci nikada ne mogu ni da imaju porodicu, u onom izvornom smislu reči, jer oni ne odlučuju o tome kako će njihova porodica biti organizovana i ne mogu u pravom smislu reči da dožive blagoslove i sreću koji proističu iz privilegije slobodne porodice. Takođe, neslobodni muškarci ne mogu da učestvuju u radu skupštine i da se javljaju za reč. Oni u najboljem slučaju mogu da budu posmatrači u skupštini.

Osnovna odredba zakona o porodici u teokratskom državnom uređenju jeste da slobodan muškarac sa statusom muža (ili vlasnika) ima veliku odgovornost, ali i velika ovlašćenja. Njegova odgovornost je veoma široka i svodi se na nekoliko stvari:

- fizička zaštita svoje žene i dece, kao i svojih roditelja
- obezbeđivanje svega što je potrebno za fizički razvoj porodice (hrana, odeća, krov nad glavom)
- obezbeđivanje svega što je potrebno za duhovni razvoj porodice (kvalitetan odabir supruge i adekvatno vaspitanje i obrazovanje dece)

U isto vreme, ovlašćenja slobodnog muškarca su velika - proporcionalna njegovoj odgovornosti. On odlučuje o svemu što se dešava u njegovoj porodici, može da primenjuje sve oblike kažnjavanja, uključujući i najtežu kaznu, a za svoje postupke može da bude pozvan na odgovornost od strane zajednice (ostalih slobodnih muškaraca). Jačina njegove porodice je ujedno i njegova lična karta, diploma, akreditacija i sve ostalo što ga može identifikovati kao manje ili više dobrog čoveka. Vaspitanost njegove dece, njihova pobožnost, moralnost i pozitivan uticaj u društvu jesu neka od najviših dostignuća slobodnog muškarca. Naravno da je imati vaspitanu i moralnu decu veoma teško, skoro nemoguće bez dobre majke, tako da su dobra deca ujedno i dokaz dobrog odabira supruge od strane slobodnog muškarca. Takođe, sposobnost čoveka da pomogne i posavetuje druge ljude, predstavljaju meru slobode i veličine jednog muškarca, koja se u teokratskom uređenju veoma ceni, poštuje i podstiče.

Нема коментара:

Постави коментар