уторак, 01. август 2017.

NOSIOCI PREOBRAŽAJA

I pored neminovne smrti svakog zdravog i moralnog pojedinca, njihove porodice nastavljaju da žive i da se razvijaju, a ukoliko u državi postoji minimalan broj radno i vojno sposobnih i odgovornih muškaraca moguće je formirati zdravu i slobodnu državu. Šta predstavlja minimalan broj muškaraca, navedenih u prethodnoj rečenici, objasnićemo na sledećem primeru: Zamislimo jedno selo od hiljadu stanovnika. U tom selu, po jednostavnoj prirodnoj raspodeli, živi oko 500 muškaraca i isto toliko žena. Od tih 500 muškaraca, bar polovina (ako ne i više) su deca i stariji ljudi koji nisu fizički sposobni za “primenu sile”, koja se obično primenjuje u ratnim aktivnostima. Od preostalih oko 250 muškaraca, određeni procenat (obično veći procenat) predstavlja muškarce koji nisu sposobni za ratne aktivnosti. Obično je dovoljno 30-50 (a nekada i samo 20) muškaraca, koji su fizički i duhovno sposobni, a ujedno i odlučni i spremni, pa da upotrebom sile kontrolišu aktivnosti svih preostalih muškaraca, a time i celog sela, uključujući sve preostale stanovnike. Dakle, dovoljno je da postoji samo 5% populacije (a nekada i manje) onih koji su odlučni i spremni za primenu određenih principa i zakona, uključujući i upotrebu sile, pa da kompletna populacija bude pod njihovom kontrolom.

Gore navedena kalkulacija je upravo slika onoga što se dešava u savremenom svetu, kako u takozvanim “razvijenim zemljama”, tako i u zemljama najveće bede i siromaštva. U “razvijenim zemljama” veoma mali broj ljudi (oko 2- 5% populacije) kontroliše sve finansijske, političke, sudske, vojne, kulturne, naučne i druge tokove, a u najsiromašnijim zemljama, kao što su zemlje “gladne Afrike”, oko 5% vladajuće elite živi u izobilju, a 95% u najvećoj bedi i siromaštvu.

Nesporna je činjenica da živimo u svetu u kojem je većina ljudi izabrala destrukciju i dopustila da mali broj kriminalaca i nemilosrdnih ljudi potpuno kontroliše skoro sve države u svetu. Primenom sile oni nameću destrukciju većinskom delu populacije, a preko medija i sistema obrazovanja (koje takođe drže pod svojom kontrolom) manipulišu ljudima i uveravaju ih (uglavnom uspešno) da je destrukcija i ropstvo nešto dobro i da treba da imaju poverenja u manjinu koja “brine o njima” (koja sa njima manipuliše).

Pošto su vodeći svetski kriminalci međusobno ujedinjeni, njihov jasan cilj je da kontrolišu ceo svet. Što su ljudi bolesniji i više izmanipulisani, sa njima je lakše vladati. Ukoliko se pojavi neki narod ili država nad kojim oni nemaju kontrolu, sprovodi se metod stvaranja neophodnih 2- 5% populacije (muškaraca) koja je sposobna, spremna i odlučna da primeni silu i da uz pomoć nje uspostavi zakone i vlast koji postoje u drugim državama sveta. U tu svrhu obično se biraju najnemoralniji ljudi iz naroda i države koju treba okupirati, po mogućstvu osobe sa završenim ateističkim fakultetima, poznate lič- nosti i slični pojedinci od uticaja. Kupovanjem ili oduzimanjem medija u neposlušnoj državi vrši se širenje neistina i promovisanje koncepta okupacije i ropstva, a promoteri tog koncepta u državi se veličaju i karakterišu brojnim pozitivnim atributima (progresivni, napredni, nezavisni, reformni, slobodoljubivi itd).

Ukoliko nije moguće mirnim putem formirati minimalan broj pogodnih muškaraca za uspostavljanje vlasti u državi, onda se upotrebljava sila kojom se nasilno dovode na vlast kriminalci lojalni ujedinjenoj svetskoj mafiji, a nasilnim preuzimanjem medija i uspostavljanjem okupatorskih zakona sprovodi se duhovni genocid nad narodom da bi se za što kraće vreme od njega napravila bezoblična masa i rulja sa kojom je moguće raditi šta se želi.

Idealna kombinacija za zdravu državu je kada je 100% svih radno i vojno sposobnih i odgovornih muškaraca fizički i duhovno spremno i odlučno da brani sebe, svoje porodice i državu od okupacije. Ukoliko je broj takvih muškaraca manji od 100%, ali veći od 5%, opet je moguće sačuvati državu.

Koliko god taj broj od 5% izgledao mali, on je u realnosti veoma veliki. Taj broj u praksi znači da bi svaki peti radno i vojno sposobni muškarac trebao da izabere put zdravlja i slobode da bi država mogla da se sačuva od okupacije (na primeru sela od 1000 stanovnika, to je 50 muškaraca od njih 250 koji su radno i vojno sposobni, dakle svaki peti muškarac). U okolnostima velike moralne dekadencije nekada je dovoljno i samo 2-3% takvih muškaraca, ali i to je očigledno veliki broj. Oni koji sumnjaju u ovu tvrdnju neka naprave jednostavnu računicu: od radno i vojno sposobnih muškaraca koje poznaju, koliko njih je zainteresovano za zdravlje i napredak, i koliko njih je spremno da primeni adekvatnu silu i akciju da bi sačuvalo svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice i države? Da li je od pet muškaraca koje poznaju, bar jedan spreman za takvu aktivnost? Ili, da li je od deset muškaraca koje poznaju, bar jedan spreman za takvu aktivnost?

Nećemo se baviti kalkulacijama da li neka od savremenih svetskih država ima potreban broj zdravih i odlučnih muškaraca koji mogu da uvedu zakone zdravlja u svojoj državi i omoguće joj da bude slobodna i napredna. Iz prakse je poznato da mnogi ljudi odbacuju zakone zdravlja na individualnom nivou, ali kada dođe do teške bolesti i stradanja mnogi od njih se okreću zdravom životu. Država je, na sličan način, kao organizam koji može da oboli i da strada (pa i da umre). Kada dođe do velikog stradanja naroda u jednoj državi (usled nepodnošljivog ropstva, gladi, prirodnih katastrofa ili nečeg drugog) moguće je da dođe do formiranja kritičnog broja od 2-5% zdravog tkiva (muškaraca) koje bi moglo da učini da se ceo organizam (država) isceli i da ozdravi.

Neminovno je da u ovoj našoj raspravi govorimo o “muškoj sili” jer je očigledno da živimo u svetu u kojem se principi nemorala i destrukcije nasilno nameću na svim nivoima. Agresivnim i nasilnim reklamiranjem i nametanjem destrukcije, preko ismejavanja i izrugivanja svakoga ko odbija samouništenje, do direktnog fizičkog ataka na one koji ostanu uporni u odbacivanju destrukcije, sprovodi se koncept satanizma ili samouništenja. Za suprotstavljanje takvom nasilnom nametanju koncepta samouništenja potrebna je adekvatna odbrana, a ona ne može biti u formi ljubaznih reči upućenih onome koji nameće destrukciju, niti u obliku objašnjavanja da “nije lepo uništavati svoj i tuđi život”. Napadači i promoteri destrukcije bi se teško mogli opisati poznatim terminima ljudskog izražavanja. Oni su nešto mnogo gore od najkrvoločnijih divljih zveri i najkrvavijih zlikovaca iz horor filmova. Prema njima je potrebno postupiti na jasan i odlučan način koji je direktno i razumljivo opisan u zakonu koji je Tvorac dao u Bibliji.

Нема коментара:

Постави коментар