уторак, 01. август 2017.

EKONOMIJA

Pristup ekonomiji zavisi od sistema vrednosti kojeg prihvati pojedinac ili država. U teokratskoj državi na snazi je duhovni sistem vrednosti koji ima za cilj stvaranje dobrih ljudi. Sve je podređeno tom cilju, uključujući i ekonomiju. Da bi se stvorio dobar čovek potrebne su dve stvari:

 - zdrav i prirodan ambijent,
 - pružanje ljubavi i posvećivanje vremena čoveku u njegovoj edukaciji i osposobljavanju da upozna svog Tvorca, svrhu svog postojanja, zakone koji postoje u ovom svetu i učenju korisnom radu.

 Dobri ljudi su izvor najveće sreće i svakog blagostanja, a čovekovo bogatstvo se meri iskrenim prijateljima koji ga okružuju. Ekonomsko bogatstvo treba da služi isključivo tom cilju - stvaranju dobrih ljudi. Iz gore navedene dve stvari koje su potrebne za stvaranje dobrih ljudi, lako možemo zaključiti da su za ostvarivanje najvećeg blaga u ovom svetu potrebna veoma mala ekonomska sredstva. Naime, zdrav i prirodan ambijent je dostupan svuda, a dobro porodično vaspitanje i obrazovanje je takođe nešto što možemo dobiti besplatno. Čovekove osnovne fizičke potrebe jesu: hrana, odeća i krov nad glavom. Ove osnovne fizičke potrebe su neophodne da bi se ostvarile najvažnije potrebe čoveka, a to su one duhovne - prijateljstvo sa Bogom i dobrim ljudima. Vaspitanom i adekvatno obrazovanom čoveku hrana ne predstavlja problem jer on uvek može da je proizvede na svom komadu zemlje. Odeća ozbiljnog i moralnog čoveka je kvalitetna i dugo traje, tako da ne predstavlja veliki izdatak. Što se tiče krova nad glavom, Božji narod je nakon izlaska iz Egipta jedno vreme živeo pod šatorima, a dolaskom u Obećanu zemlju šatore su zamenile jednostavne kuće kod kojih su, kao i kod šatora, postojale dve glavne prostorije - u jednoj su spavali muškarci, a u drugoj žene i deca. Ljudi su veći deo dana provodili u prirodi, gde su radili i družili se, i gde su raspravljali o važnim životnim pitanjima, proučavali Božje poruke i razmenjivali iskustva. Šatori i kuće su bila mesta gde se uglavnom samo spavalo. Prihvatajući takav sistem vrednosti, ljudi su bili mnogo moralniji i pobožniji, imali su mnogo jače porodice sa puno dece, i bili su daleko zdraviji i srećniji od savremenog čoveka koji se hvali svojim materijalnim dostignućima.

Za razliku od duhovnog sistema vrednosti koji se prihvata u teokratskom društvu, savremena demokratska društva su prihvatila materijalistički sistem vrednosti. Prihvaćeno je demonsko objašnjenje da čovek nije stvoreno biće, već je nastao slučajno - da je potomak majmuna i da ne postoji svrha njegovog postojanja. Na osnovu ove zablude savremenom čoveku je nametnut koncept života po kojem će biti onoliko srećan koliko se dobro i kvalitetno drogira, a pošto je kvalitetno drogiranje povezano sa velikim novcem, onda se kvalitet života meri količinom novca koji neko poseduje. Savremenog, moralno posrnulog čoveka, jednostavna i zdrava hrana ne zadovoljava jer sa njom ne može da se drogira. On je uveren od strane svojih lažnih autoriteta da jednostavna hrana, koju je Bog dao čoveku, nije dovoljna da bi se zadovoljile njegove potrebe, tako da se prepušta najrazličitijim perverzijama u ishrani, konzumirajući otrovne namirnice prepune štetnih hemikalija. Ali, ove otrovne namirnice su pripremljene da budu “veoma ukusne”, tako da je ovakav oblik žderanja jedan od najpopularnijih oblika drogiranja savremenog čoveka - kada nema šta da radi, savremeni čovek se drogira svim i svačim što se reklamira. Pošto je nesposoban da proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu, potrebna su mu velika materijalna sredstva da bi kupio skupu i nezdravu hranu koja mu se nudi.

Takođe, savremeni čovek nije zadovoljan jednostavnom, dugotrajnom i kvalitetnom odećom. On je naopako naučen da treba svake sezone da kupuje novu garderobu da bi bio “moderan” i “u trendu”. Garderobu koju je kupio prošle godine on ne želi da oblači jer “to se više ne nosi”. Za ovakav oblik neodgovornog i neozbiljnog ponašanja opet su potrebna velika materijalna sredstva. Pošto se odvojio i otuđio od prirode, savremeni čovek najveći deo svog vremena provodi u neprirodnom ambijentu zatvorenog prostora svog radnog mesta i stana. Nekvalitetni stanovi, naslagani jedni preko drugih u prljavim i zagađenim gradovima, postali su najskuplji stambeni objekti u demokratskim društvima. Teokratski koncept ekonomije mogao bi da se iskaže u samo jednom biblijskom stihu: “Zemlja da se ne prodaje.” Onaj koji ima komad zemlje u stanju je da prehrani sebe i svoju porodicu. Okružen dobrim ljudima u prirodnom ambijentu, ozbiljnom čoveku je zaista potrebno veoma malo da bi dostigao najviše domete radosti i duhovnog ispunjenja. Iz ovakvog koncepta ekonomije proizilazi odlično zdravlje i dugovečnost svih članova porodice, kao i ekonomski jaka i stabilna država.

Da bi se sprečila satanizacija društva, zakonima teokratske države se sprečava bilo kakav oblik porobljavanja i manipulisanja čoveka, uključujući i domen ekonomije. To znači da u teokratskoj državi nije moguće da neko dođe iz inostranstva i da sa bezvrednim papirima (novcem koji je izmislio) kupuje zemlju i medije, i da obećava ljudima “veliku zaradu” i “kvalitetan život”, a da onda od ljudi pravi robove i uspostavlja svoj sistem vrednosti. U teokratskoj državi zemlja ne može da se prodaje, već može samo da se iznajmi do takozvane “jubilarne” ili 50. godine, kada se sva zemlja vraća vlasnicima ili njihovim muškim potomcima.

U teokratskoj državi je zabranjeno pozajmljivanje novca sa kamatom.

Ekonomiju teokratskog društva čini veliki broj malih privatnih preduzeća (porodica u prirodnom ambijentu), a svaki oblik monopolskog ponašanja, uvoza jeftine i nekvalitetne robe, i uništenje domaće proizvodnje je nedopustiv. Jedna od najvažnijih osobina ekonomije teokratske države jeste da je potpuno nezavisna od svetske ekonomije, a to se postiže prihvatanjem ispravnog sistema vrednosti.

Takođe je važno istaći da je ispravna i kvalitetna informacija uslov zdrave ekonomije. Mediji i sistem obrazovanja koji promovišu ispravan sistem vrednosti predstavljaju osnovu takve ekonomije. Jedino zdravi i slobodni ljudi mogu da budu nosioci zdrave ekonomije. Zdravu ekonomiju jedne države prepoznajemo po zdravlju i slobodi njenih stanovnika.

Нема коментара:

Постави коментар